Mark Vajsbrot: Loša politika EU prema Grčkoj pogoršala situaciju

„Produžena duboka recesija u Grčkoj, sa stopom nezaposlenosti od skoro 21 odsto, rezultat je loše politike EU, a ne dužničke krize. Sve dok EU ne promeni svoju politiku ili Grčka napusti evrozonu ili obustavi plaćanje duga, ne vidim mogućnost ekonomskog oporavka te zemlje.“

Uprkos usvojenom planu Evropske unije o pomoći Grčkoj, kakve su šanse za oživljavanje grčke privrede? To pitanje u razgovoru za Glas Amerike razmotrio je kodirektor Centra za ekonomska i politička istraživanja, Mark Vajsbrot.

Vajsbrot: “U ovom momentu grčka ekonomija je u petoj godini recesije i njena proizvodnja je smanjena za 15 odsto, što predstavlja ogroman gubitak i poredi se sa najozbiljnijim finansijskim krizama u poslednje vreme. Grčka je u ovakvoj situaciji zbog pada svoje ekonomije, umesto njene ekspanzije, a tome su doprineli Evropska centralna banka, Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond, koji odlučuju o ekonomskoj politici grčke vlade od maja 2010. godine. Ove institucije primoravaju grčku vladu da steže svoju ekonomiju dok je u recesiji, što pogoršava ekonomsko stanje u zemlji. Dakle, sve dok EU ne promeni svoju politiku ili Grčka napusti evrozonu ili obustavi plaćanje duga, ne vidim mogućnost ekonomskog oporavka te zemlje.“

Glas Amerike: U kojoj meri su događaji u Grčkoj indikacija ekonomskih i političkih problema u EU?

- „Produžena duboka recesija u Grčkoj, sa stopom nezaposlenosti od skoro 21 odsto, što je rekord za Grčku, rezultat je loše politike EU, a ne dužničke krize. Grčka dužnička kriza je mogla da bude rešena kada je potpisan prvi sporazum sa MMF-om 2010. ali to tada nije učinjeno i situacija se znatno pogoršala, što znači da evropske institucije nisu imale pravi pristup ili program za rešavanje tog problema, posebno Evropska centralna banka. Da je EU želela da pomogne Grčkoj to je moglo vrlo lako da se učini, imajući na umu da je Grčka mala zemlja, na čiju ekonomiju otpada samo tri odsto proizvodnje zemalja evrozone. Evropske institucije su u decembru prošle godine pozajmile bankarskom sektoru 638 milijardi dolara i obećale praktično neograničen pristup sredstvima uz kamatnu stopu od jedan odsto za period od tri godine. Zašto se tako nešto nije moglo ponuditi i Grčkoj?“

Glas Amerike: Kakve su alternative i evropska strategija za rešenje ove krize?

- „Grčkoj se jednostavno moraju otpisati dugovi koji bi mogli da značajno rasterete tu zemlju, što se ne čini. Evropske institucije kažu da će do 2020. Grčka imati dug od 120 odsto svog bruto nacionalnog proizvoda, ali pogledajte neka poverljiva dokumenta evropskih ministara finansija, obelodanjena prošle nedelje, koja kažu da to neće biti tako i da će situacija biti mnogo gora. Drugim rečima, evropske institucije su priterale Grčku uza zid i umesto da Atini ponude stimulativne programe i zajmove po vrlo niskoj kamatnoj stopi da bi ekonomija oživela, one rade suprotno i ustvari stimulišu krizu.“

(VOA)